Izložba linoreza „Crna selekcija“ Jasne Gulan

19. februar – 2. mart 2018.

19. februara 2018. u Galeriji SULUV otvorena je izložba linoreza pod nazivom Crna selekcija (La selezione nera) autorke Jasne Gulan.

Lubanja br. 3, linorez, 200×142 cm

Grafike iz ciklusa Crna selekcija nastale su kao rezultat beskonačnih mogućnosti igre na polju eksperimentalnog područja crnog. Kompozicije velikih formata, izvedene u tehnici linoreza pomoću samo jedne matrice – pravougaonika, predstavljaju ispitivanje fenomena crnog kroz traganje za apsolutno crnim. Ovi eksperimenti proizveli su različite derivate crnog iz realne potrebe da crno bude crno u odnosu na nešto. U te svrhe primenjen je postupak degradacije crne boje, koji podrazumeva njeno postepeno prosvetljavanje, čime tamni pravougaonici dobijaju ulogu eha prvobitnih crnih tonova od kojih su nastali i postaju sivi.

Postupkom visoke štampe razrađena je tipologija crnih polja i njihovih faktura, što je omogućilo interakciju između crnih pravougaonika i njihovih derivata. Ovim sredstvima dinamizirana je struktura kompozicije, što je omogućilo da kompozicije komuniciraju sa posmatračem, kod kojeg zbog varljivosti percepcije izazivaju osećaj da je moguće uroniti u crno. Pogled posmatrača kreće se po čitavoj kompoziciji, jer on ne može da je obuhvati odjednom, te lutajući po njenoj razuđenoj površini traga za delom sa kojim se podudara njegovo stanje duha.

Crno poseduje veliku gustinu, sa kojom je eksperimentisano u pokušaju da se ostvare različite koncentracije crnog na kompozicijama koje bi rezultirale nabijenom energizacijom crnih polja. Sivi pravougaonici blokiraju prolaz, jer iza sivog ne postoji ništa, dok najtamnije sivo i crno propuštaju posmatrača da uđe u obitavalište mraka i nude mu da zakorači u prostor crnog ništavila.

Jasna Gulan


 

FOTOGRAFIJE SA OTVARANJA IZLOŽBE:


SULUV – recenzije

19. 2 – 2. 3. 2018.

Ako je medij još uvek poruka, šta je medij/ poruka grafike danas? Odgovor, jedan od odgovora na ovo pitanje, daje Crna selekcija Jasne Gulan.

Ravna štampa, kao i štampa uopšte, daje mogućnost višestrukog otiska, to jest umnožavanja slike. Osim toga, linorez uopšteno podrazumeva urezivanje u linoleum i otisak koji sadrži binarni odnos praznog i punog. U svojim grafikama, Jasna Gulan od starta ruši ove uopštene definicije grafike. Pri izradi monotipija (jedinih otisaka), ona ne obrađuje površinu linoleuma, nego ga čistog (punog) premazuje pigmentom koji potom daje monohrom otisak. Umesto da obrađuje površinu matrice, Gulan obrađuje njen oblik, tako da sečenjem linoleuma u pravougaonike i kvadrate dobija otiske tih oblika.

Krećući od čiste crne, umetnica dalje degradira pigment u svetlije nijanse, čime stiče valersku kompoziciju koja ni u najmanjem delu ne sadrži belinu papira, jer linoleum ni na jednom mestu nije bio zagreban, niti ima razmaka između isečenih pravouglih oblika. Kako je crni pigment u vrlo maloj meri posvetljen, grafički listovi pretežno ostaju crni, a ne sivi. Pravilan i precizan raspored geometrizovanih formi u starijim radovima je nagoveštavao oblik lobanja, dok je u novijim radovima u potpunosti apstraktan. Kako su kompozicije modularne, grafike se mogu na različite načine raspoređivati u galerijskim prostorima – mogu se ređati kao friz, ili uvis, u pravougaone ili nepravilne grupacije. Njihovo crnilo se kao tuš drastično ističe naspram beline galerijskog zida.

Godine 1977, Slobodan Šijan je radio umetničko istraživanje koje je rezultiralo serijom radova pod zajedničkim nazivom Samoubistvo medija. Naime, Šijan je ispitivao reproduktivnu nemoć tehničkih medija, poput aparata za fotokopiranje, videa, filma, magnetofona, audio traka. Istraživanje se svelo na to da prvu kopiju kopira opet, potom njenu kopiju da kopira, i tako dalje dok kopije ne izblede toliko da na kraju ostane beli papir. Za svaki medij, Šijan je zapisivao koliko je kopija kopije potrebno dok sadržina u potpunosti ne nestane. Kako su grafike Jasne Gulan monotipije, nema razlike u svetlini (jačini) otiska između listova, ali degradacijom pigmenta u svetliji, nagovešteno je nestajanje njegovog crnila, a time i svih grafika. U ovom aspektu se ogleda konceptualni karakter grafika Jasne Gulan, koji nije primetan samo u Crnoj selekciji već i u drugim serijama grafika (Beloj selekciji) koje nisu uključene u ovu izložbu. Kao i kod Šijana, poruka radova je sam medij, u ovom slučaju sam pigment i otisak matrice određenog oblika. Šta bi na toj matrici moglo biti urezano/ prikazano, u ovom slučaju je sasvim suvišno pitanje.

Sonja Jankov


Biografija:

Jasna Gulan je rođena 1976. u Novom Sadu. Diplomirala je 2002. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na Likovnom departmanu, Katedra za grafiku, u klasi prof. Slobodana Kneževića, pod čijim mentorstvom je magistrirala 2007. na istoj katedri. Od 2004. zaposlena je u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Petrovaradinu, gde radi kao slikar-konzervator, viši stručni saradnik. Od 2017. je na doktorskim studijama na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, pod mentorstvom prof. Višnje Petrović. Članstvo u udruženjima: SULUV, DKS, ICOMOS.

 

Najznačajnije  izložbe:

  • 2017. Galerija Kuće Vojnovića u Inđiji
  • 2014. Savremena galerija Zrenjanin
  • 2011. Likovni salon, Kulturni centar Novi Sad
  • 2011. Galerija savremene umetnosti Smederevo
  • 2009. Kulturni centar Vršac
  • 2007. Centar za vizuelnu kulturu Zlatno oko, Novi Sad
  • 2003. Galerija Dvorište, Centar za kulturu Pančevo (sa D. Ćurčićem i I. Pavlovom)
  • 2002. Muzej Vojvodine, Novi Sad  (sa D. Ćurčićem i I. Pavlovom)
  • 2001. Dom kulture Studentski grad, Novi Beograd (sa E. Kadirićem)
  • 2000. Muzej Vojvodine, Novi Sad (sa E. Kadirićem i J. Knežević)
  • 2000. Zavičajni muzej, Ruma (sa E. Kadirićem i J. Knežević)