Dragoslav Husar: AKVARELI

 

  1. februar – 03. mart 2012.

 

Više puta slikani motiv, jedna emocija ili jedna misao, dosta crtanja, nošenje nečeg važnog i slobodnog dovodi do otkrića novog poretka stvari. Pokreće se lepota, otvara se čudo.
Predstave koje nosimo i čuvamo sporo sazrevaju. Poezija akvarela je zagonetna. Prolazi vreme i slika se taloži, čisti i doteruje. Voda ispira dragoceni materijal. Slike na papiru mogu dodirnuti Tajnu.
Dragoslav Husar svoj svet nosi u sebi kao i svako od nas, i u najvećoj pažnji, tamo dokle je stigao, razliva na papir misli o lepoti. Misli koje se tope u cvetne krunice i venčiće boje.
Nikuda ne žuri i pomalo je odsutan. Zagledan u daljinu, u brda i oblake,  ali ima vremena za druge. Priprema se, čisti svoj izraz, sve je bogatiji, a plovi svojom lađom. Kad već i njega Sunce greje, raduje se tome kao malo dete.
Usavršava jednu strukturu. Uređuje suprotstavljene vrednosti svetla, boje, fakture… Postavlja velike presne stanice za naše oči, jako svetlo beline papira, suptilne obojene mrlje, fon neba, češljeve i šrafure. Ono što se odmah uočava i ono što drugačije živi u slici. Pokrete u vazduhu, i zvuk.
Predlaže ritmove četkom i bojom.
Boje se razlivaju u bajku.
Radivoj Dragin


Kratki biografski podaci – Dragoslav Husar
Dragoslav Husar, rođen je 1951. godine u Novom Sadu. Samostalno likovno formiran. Član je SULUV-a i Udruženja likovnih umetnika Pančeva. Izlaže od 1968. godine. Živi i radi u Pančevu, Dunavska 6/18.

Samostalne izložbe:
Do sada je samostalno izlagao 49 puta , u inostranstvu (Slovenija, Mađarska, Belgija, Bosna i Hercegovina, Makedonija… ) i u zemlji (Kovin, Smederevo , Pančevo, Beograd, Zemun, Zrenjanin, Novi Sad, Odžaci, Kragujevac, Sremski Karlovci, Sombor, Opovo, Mećavnik…)

Grupne izložbe:
Učestvovao je na preko 300 grupnih izložbi u inostrantvu (SAD – Njujork, Japan, Velika Britanija, Nemačka, Italija, Mađarska…) i  kod nas.
Stalni je učesnik Bijenala akvarela u Zrenjaninu.

Učesnik je u radu više likovnih kolonija: Deliblatski pesak-Pančevo, Dunavom do slike-Pančevo, Višegrad, Srpski brod, Sremski Karlovci – Kolonija akvarela podunavskih zemalja, Pale, Kupa na Vrbasu, Sombor, Moja voda-Vršac, Novi Bečej, Ečka – Zrenjanin, Studijsko putovanje na Svetu Goru – Grčka…

Više puta nagrađivan. Učesnik je brojnih humanitarnih akcija, aukcija i izložbi.


„SJAJ PODNEBLJA“ AKVARELI DRAGOSLAVA HUSARA
Izuzetan je spoj galeriste Peđe Aćimovića i slikara Dragoslava Husara. Dugogodišnje prijateljstvo, učešće na slikaraskim kolonijama, zajednički projekti i dočasno obilaženje Svete Gore iznedrili su u galeriji A izložbu „Sjaj podneblja“.
Slikarstvo akvarela Dragoslava Husara tradicijonalističko je u postupku. Sa klasičnom jednostavnošću ostvaruje se njegov stvaralački čin i umetnički opus. Kao velika tema akvarelista pejzaž ostaje Husarov osnovni izbor. Ostvaren je intimno i duboko proživljen u dijalogu sa prirodom. Nastaje studiozno, izvesno faktografski, na osnovu skica, ali istovremeno transponovan sopstvenim isčitavanjem teme. Kao strastveni posmatrač predela Husar motive opservira kroz atmosferu i ekspresiju koju tvore godišnja doba. Istovremeno su to i stanja čovekove duše, razmišljanja i sopstveni doživljaj. U svedenim kompozicijama predela ljudska figura je izoštrena. Čovek je samo posmatrač, emocionalno prisutan s one strane staklene barijere koja čuva delikatnost i osetljivost akvarela. Prozračnost i svežina pigmenta, razlivenost, intenzitet i širina poteza, svetlost koja izbija iz lazurnosti, stapanje sa neislikanom akvarelhartijom doprinose da ovaj umetnik izgrađuje potpuno osobenulirsku poetiku. Samostalno likovno formiran, slikajući već više od četiri decenije, vibrantno i senzibilno, sa lakoćom izliva na papir čudesan sjaj podneblja i dar sopstvene energije.
Akvareli nastali poslednjih godina, često velikog formata, otkrivaju izlivene rukavce sa Dunava, močvarne okoliše ili jednostavnu i zastašujuću lepotu strmih đerdapskih useka. Tu su snegoviti zaseoci, ledenim potezima zarobljena teška neba, močvarna okolina Morave, predeli sa Ibra. Zimska izmaglica svetlosti koja izbija iz prozračnosti, široki ovlaš izvedeni potezi četkom, pokreti vetra i površine vode. Okolina Kraljeva, Cvetke, Lađevci i Adrane zapisi su akvarelom izduženih formata. Crtež jedva daje naznake belini krovova ili silueti crkvice, dok iz četkice zamočene u boje prolećnih trava izviruju siluetom nagovešteni drevni spomenici krajputaši. U jesen 2006. godine nastaje ciklus zapisa sa Svete Gore Atonske zadivljenih poteza pred Simono Petrom, karejskim crkvama i pirgom Svete Ane. I ponovo svuda je svetlost, orkestrira i probija se među oblacima, dolazi sa pokretima vetra u izmaglici.
Milena Veinović
istoričar umetnosti

ZAPISI O DRAGOSLAVU HUSARU
Izgleda da je Dragoslav Husar vrlo rano, još kao dečak, pokazao izuzetnu obdarenost za crtež i slikanje vodenim bojama. Potome ne bih ga nazvao samoukim, niti autodidaktom u slikarstvu, već samorodnim stvaraocem. Realnost života, koja skoro nikad nije u skladu sa željama, uskratila mu je akademsko usavršavanje. Ne znam da li mu je to donelo više sreće nego što je bio darovit. Tek kada je završio svoje društvene i profesionalne obaveze krenuo je, kao kakav Aristotelov učenik, da se usavršava umetnosti slikanja u prirodi. Doista, među retkim osvedočenim akvarelistima sve je manje onih koji rade u pleneru, u neposrednom kontaktu sa prirodom, kao što to čini Dragoslav Husar.
Ovaj neumorni putnik, privučen atmosferom i svetlima svog podneblja, radeći skoro bez daha, iskazao se vrlo brzo kao osetljiv slikar pejzaža. U ambijentu nije inspirisan faktografskim viđenjem, više je to asocijativna moć prizora, koji interpretira svojim imaginarnim doživljajem, svestan da susreti sa prirodom obogaćuju u slikaru oči za jedan njegov svet. Pored osećanja za kadriranje i uvek povišeni ugao gledanja odnegovao je svu lepotu u nedorečenosti prostora, onu efektnu privlačnost ostavljanja beline sa skoro nepostojećom linijom horizonta, stvarajući viziju univerzalne harmonije neba i predela. Njegov realizam ne podleže lepoti zavičaja na sladunjav, dopadljiv način, ne podilazi malograđanskom ukusu, – sve je kod njega dato u zanosnom brišućem letu nad rekama, zaseocima, šumarcima i proplancima, čije je ishodište u praznini nebeske prašine.
Kao saputnik imao sam priliku da ga gledam kako se pod crnim šeširom, mašući širokim četkama, kao kakav  dirigent u žitnom polju, bori sa razlivenom bojom da ono što je nevidljivo učini vidljivim. Osećao sam da je u tom hrvanju i borenju sadržana suština njegovog života i njegove umetnosti, njena lepota, njena snaga, njena istina i plemenitost.
Dragomir Todorović
istoričar umetnosti

ČUDA DRAGOSLAVA HUSARA
Susret sa slikama Dragoslava Husara rađenih tehnikom akvarela spadaju u red onih događaja savremenog srpskog slikarstva koje možete nazvati prijatnim iznenađenjima, ali bi ipak najlakši i najodređeniji izraz bio „otkrivanje čuda“ jed. Stvaralaštvo D.Husara jeste „čudo“. Pripadnik srednje generacije srpskih slikara, pomalo skrajnut u skrajnutom gradicu Pančevu, putnik, romantični zanesenjak ali i poeta izuzetnog dara i suptilnih osećanja.
Dragoslav Husar jeste jedan od naših najuglednijih predstavnika poetskog realizma u srpskom slikarstvu kraja XX veka koji na razmedu vekova zahvaljujući vremenu spaja i prenosi iz jednog u drugu preko te nevidljive linije vremena, svoje prostore, svoje nadahnuće sa pesničkim islikanim detaljima, svoju idiličnu, gotovo do savršenstva skladnu atmosferu. Na pejsažima Dragoslava Husara dominira onaj tako istančani osećaj za prostor, atmosfera u kome je ceo ambijent nabijen naglašenim emocijama ushićenja prirodom i svim onim elementima koje u sebi kao promenu nosi pejsaž u kontekstu godišnjih doba. Na Husarevim akvarelima naslikan je vetar; sa njih kad naižete na zimski pejsaž oseća se hladnoća. Husar je slikar čije slike nose u sebi miris livada i rascvetalog cveća i drveća. Njegovi pejsaži svaki čas mogu da ožive. U njima se možete naći i po njima putovati. Husar je, dakle i slikar godišnjih doba, ali kao rasni pejsažista njegove slike u sebi kroz svaki potez pokreću lavinu emocionalnih uprostorenih doživljaja.
Kod Husara sunce, voda i boja jesu tek pomoćna sredstva za ostvarivanje onoga što njegova unutrašnjost, njegova intimna ushićenja vaspostavljaju na ovim sjajnim akvarelima. Toplota boja i njihovo uprostoravanje u arhitekturi pejsaža u njegovom osnovom geometrizmu gde se crtež pojavljuje u naznakama jesu jedna od osobina Husarevog prilaza akvarelu. Ako su neki od najznačajnijih srpskih akvarelista (G. Lazarević, Z. Mandić, D. Kolarević, V. Nikolić, D. Ðokić, Ð.Kolarević i dr.) majstori malih pesničkih formi ili pak pesnici modernog senzibiliteta. Dragoslav Husar jeste majstor soneta i klasičnih formi. Kod Husara se u pejsažu često javljaju i zavejana sela kao neremetujući deo prirode ili zaseoca i gradići stopljeni sa šumarcima i valovitim bregovima. Husar primećuje, a kako svoju percepciju stapa sa uskovitlanim strastima umetnika koji svoju intimnu slobodu nalazi u beskrajima ovozemaljskih slika kao kakav alhemičar na belu hartiju u vodi punoj sunca i boje stvara svetlost koja otvara detalje raja. Husarevog raja jer običnom čoveku to su prizori svakodnevnice sa kojima se svakodnevno sreće, ali u susretu sa slikama Dragoslava Husara stvar se iz korena menja sve slike postaju otkrića i doživljaji gotovo nestvarni prizori – „čuda“.
Dakle, Husar jeste dragoceno otkriće srpskog slikarstva ali i umetnik sklonjen u senke veličanstvenih krošnji rajskog drveća koje izrasta u vilajetima odabranih.
Žarko Dimić