Iz dubine i o površini / Eva Fedi i Marta Kiš Butterer

U ponedeljak, 30. novembra, u 16 časova, publika će imati priliku da proprati onlajn otvaranje izložbe Iz dubine i o površini, Eve Fedi i Marte Kiš Butterer u Galeriji SULUV. Linkovi za praćenje otvaranja će biti dostupni na sajtu i na fejsbuk stranici. Izložba će trajati do 11. decembra 2020. i moći će da se pogleda tokom trenutno izmenjenog radnog vremena Galerije SULUV (od utorka do petka, od 10 do 14 i od 16 do 18 časova), uz poštovanje propisanih mera za prevenciju širenja virusa covid-19. Izložba se realizuje u okviru Programa saradnje i partnerskih realizacija SULUV u saradnji sa UMK Centrom za metodiku – Novi Sad.

O radovima Marte Butterer Kiš i Eve Fedi

Dugo vremena je među nama ljudima vladalo mišljenje – a tako smo živeli i svoje živote -, da je sve što je priroda dala, svo bogatstvo u dubini i na površini Zemlje neiscrpan izvor, izvor koji će večno trajati i služiti nas, bilo da su to životinje, biljke, voda, vazduh ili samo tlo, zemlja.

Danas već znamo i vidimo, da ćemo polako mi sami uništiti prirodu. Previše škodimo prirodi, živimo nepromišljeno, u stanju smo da do krajnosti iskoristimo naš životni prostor za momentalne potrebe. Bez razmišljanja potpuno preoblikujemo prirodu, koristimo grube intervencije u narušavanju balansa prirode čak i kada znamo – jer već znamo -, kakve ono ima posledice na nas, kako utiče na našu okolinu, a znamo i to, da su te posledice nepopravljive.

Ova izložba prikazuje radove dve umetnice. Njihovi radovi već godinama imaju zajednički sistem vrednosti: stav koji je veoma duboko privržen prema vrednostima i pojavama koje je priroda stvorila. Poštovanje i divljenje prema prirodi spaja njihovo razmišljanje i radove, na isti način kako i one žive u stvaralačkom skladu i prijateljstvu. Sličan stvaralački stav spaja i njihovom svetu svojstvene, jedinstvene radove, te na ovaj način oni postaju veoma bliski. Poruka, vreme, kao i bitne i tačne dodirne tačke ovih ostvarenja čine da ova dela imaju više značenja, koja proističu upravo iz toga što se pojavljuju u zajedničkom prostoru, nadopunjuju se i jačaju izraz jedno drugom, a da pri tom i nas podstiču na razmišljanje. Svoje poruke, molbe, upozorenja, pozive ili baš uzvike oni nam šalju i emituju iz dubine i sa površine.

 

Živi svet prepušten sudbini

Herbarijum Marte Butterer Kiš

Serija radova koje je Marta nazvala herbarijumom, izraz su njenog protesta. Citirajući umetnicu: ’’Ovo je mali poziv, ali velika molba potrošačkom društvu. Čovek je pohlepan, i surov prema živom svetu. Drveće, biljke i životinje nam svaki dan daruju vazduh, senku, utočište, potrebnu hranu, a mi zagađujemo okolinu i uništavamo i istrebljujemo živi svet.’’ Stranice herbarijuma su otisci ovog surovog, bezdušnog i rasipničkog vremena zatvorenog hermetički u plastičnu foliju, one su vizuelni prikaz izbledelih, beživotnih biljaka. Simbolišu živi svet koji ima sličnu sudbinu.

’’Svaka pojedina biljčica je simbolična čitulja. Koliko dugo nam još dugo mogu davati kiseonik?’’-postavlja umetnica pitanje.

Martine radove karakteriše potresna iskrenost i snaga. Ona svesno bira materijal i sadržinu svakog pojedinačnog rada. Njeni radovi nose tešku poruku. Pri njihovom stvaranju ona ne obraća pažnju na cizeliranu estetiku, svoje stvaralačko prisustvo prikazuje surovo, potresno  izazivajući pažnju psmatrača.

 

Iz dubine

Fosili Eve Fedi

Polazna tačka Evinih radova su nastali u senćanskoj koloniji raku keramike. Celovitost i masivnost njenih prostornih formi nastalih poslednjih godina, se razlikuje od njenog dosadašnjeg načina izražavanja, ali istovremeno joj i dosledan. Bilo da je reč o njenim finim, prozirnim, njoj svojstvenim slojevitim crtežima ili o njenom prilagođavanju glini kao materijalu; na svim radovima možemo zateći Evine poteze. Svoju keramiku radije naziva skulpturama, pošto često koristi sirovija rešenja površina, najčešće je to obvara tehnika. Radove od gline prilagođava svojstvima ovog materijala, i za razliku od njenih crteža, bira masivnije forme. Prikazuje uvećane forme koštunica i plodova. Njene su skulpture teške, rustične, kao praistorijski fosili nađeni ispod zemlje ili izvađeni iz dubine mora. Pored  grubljih površina prostornih formi imala je potrebu da ove plodove prikaže i na crtežima, bira sličnu paletu boja, evocirajući time duh svojih skulptura. Oseća se, da i ovi crteži žele da prikažu uvećane skulpturalne forme školjki i fosila odcepljenih iz dubine, istovremeno noseći u sebi i vibracije koje su proizišle iz te suprotnosti.

Mezei Eržebet

BIOGRAFIJE

Marta Kiš Butterer je rođena 1961. u Kikindi. Završila je srednju umetničku školu Bogdan Šuput u Novom Sadu. 1984. diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu smer slikarstvo. Od 1997. je član SULUV-a. Radi kao profesor likovne kulture u OŠ Petefi Šandor u Novom Sadu. Realizovala je ukupno 39 samostalnih izložbi. Učesnica je više grupnih izložbi, likovnih kolonija i humanitarnih manifestacija kako u zemlji tako i u inostranstvu. Od februara 2017. do februara 2019. je vršila dužnosti Savetnika – spoljnjeg saradnika Školske Uprave Novi Sad za predmet Likovna kultura.

Nagrade: Plaketa Novak Radonjić  Ada – 2002, Nagrada FORUM izdavačke kuće Forum iz Novog Sada – 2008, Likovna Nagrada Nađapati Kukac Petar za 2014. – Bačka Topola, Nagrada publike za najbolji akvarel  – Senta 2014, 2017, 2018. Nagrada Najbolji edukator za vreme pandemije u 2020, udruženja Živojin Mišić.

 

Eva Fedi rođena je 1972. godine u Novom Sadu. Diplomirala je 1996. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na smeru grafika, u klasi profesora Zorana Todovića. Magistarske studije završila je 2005. godine na smeru grafika kod istog profesora. Od 1996. godine do danas je priredila više samostalnih i grupnih izložbi. Od 1999. do 2015. godine bila je zaposlena u Centru za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine, a od 2015. godine radi u Studentskom centru-studentskom domu Evropa u Novom Sadu. Član je SULUV-a , ULUS-a i Društva likovnih pedagoga Vojvodine.