Ivan Perak / Lik i arhitektura
Otvaranje: Subota, 20. jul 2019. 20 časova
(20. i 21. jul 2019.)
U subotu, 20. jula, u 20 časova, u Galeriji SULUV biće otvorena master izložba grafika Lik i arhitektura Ivana Peraka. Izložba se realizuje u okviru saradnje između Akademije umetnosti u Novom Sadu i Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine i trajaće dva dana, odnosno do 21. jula 2019. godine.
Izložba pod nazivom Lik i arhitektura kao imaginarni svet obuhvata seriju radova nastalih tokom umetnikovih master studija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Ona je rezime njegovih kako idejnih tako i tehnoloških procesa na polju grafike. Sadržaj rada je fiktivan i inspirisan je dugogodišnjim posmatranjem arhitekturalnih objekata i razmišljanjem o njihovom trajanju u vremenu, ali i trajanju i smislu ljudskog života unutar njih. Arhitekturalno, odnosno prostor jednog određenog ili neodređenog objekta središnji je motivski prostor dela, dok okolni prostor zauzimaju tela njegovih stalnih ili privremenih stanovnika, u jednom kompozicijski haotičnom odnosu. U tom prostoru često su prisutni i raznorazni predmeti čija se namena vremenom takođe menjala. Imaginativno i arhitekturalno, kao centralni motivi na radovima, sugerišu problem relativiteta i prolaznosti.
BIOGRAFIJA
Ivan Perak rođen je 1993. godine u Novom Sadu. Srednju školu za dizajn Bogdan Šuput završio je u Novom Sadu. Osnovne akademske studije, studijski program grafika, završio je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2016. godine, u klasi prof. Slobodana Kneževića. Master akademske studije, modul grafika, završio je 2019. godine na Istoj u klasi prof. Jelene Sredanović. Dobitnik je nagrade Fondacije Mali princ 2017, nagrade 18. Bijenala studentske grafike Srbije 2016, Godišnja nagrada Departmana likovnih umetnosti za najuspešniji rad iz umetničke discipline grafika 2016. Učestvovao na više kolektivnih i samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
GALERIJA
Fotografije sa otvaranja
SULUV RECENZIJA
Umetničko viđenje arhitektonskog procesa
Ivan Perak, Lik i arhitektura
U seriji radova Lik i arhitektura, Ivan Perak propituje kompleksne odnose između ljudi i arhitekture koristeći različite grafičke tehnike. U tu svrhu Perak koristi i nekoliko načina tehničkog crtanja arhitekture (presek, centralnu perspektivu, ugaonu perspektivu, aksonometriju, prikaz fasade, tlocrt), čemu dodaje sve ono što arhitektonski objekti sadrže – a to su stanari i njihovi predmeti. Perak ovu kombinaciju arhitektonskih struktura i života u njima ostvaruje na autentičan način, razdvajajući ih i drugačije ih strukturirajući. Naime, on građevinske objekte prikazuje prazne, u centralnom polju grafike, dok sve ljude i stvari iz enterijera premešta u zasebna polja stvorena oko centralnog polja. Na taj način, prostorna kompozicija grafika počinje da liči na svojevrsne sobe ili pregrade, dok ono što se inače nalazi unutar zgrada, na grafici počinje da ih okružuje. Dolazi do inverzije: ljudi, bela tehnika, odeća, sanitarna keramika, grejna tela, itd. postaju okvir i konstrukcija koja u sebi nosi arhitektonske objekte. Perak ovim teži da ukaže na to da arhitektura ima nekoliko objektivnih i subjektivnih vidova trajanja koji ne zavise samo od spoljnog vremena već i od toga da li i kako neko živi u njoj.
Sva prikazana arhitektura u Perakovim grafikama je fiktivna, izvedena prema zapaženim tipologijama i istorijskim stilovima gradnje. Uprkos tome, neke delimično razorene strukture imaju znatnih sličnosti sa razorenim Alepom ili nekim drugim gradom koji je stradao u ratovanju. U ramu oko njih su razbacane sve stvari i stanari koji su ikad živeli u njima, leteći u svim pravcima, kao da ih je bomba raznela. Ali i takva kompozicija ima strogu strukturu centralnog polja i rama kojim se uvodi analitičko-pregledna logika arhitektonskog crteža, ili forenzičkog izveštaja o arhitekturi, koji sadrži sve podatke i objašnjava svaki detalj. Sa druge strane, neki objekti, uz pomoć samo malog odstupanja od realističke logike konstrukcije, počinju da asociraju na Vavilonsku kulu ili na Ešerove enterijere. Tu su i oni koje vidimo u preseku, kao arheološke iskopine, u kojma se figure nalaze grupisane kao pod ruševinama u Pompeji. Pored njih, tu su i one zgrade kojima do detalja sagledavamo lik, to jest fasadu. Iako fiktivni, svi objekti koje Perak prikazuje su pre tipovi arhitekture prema njenim različitim periodima postojanja, nego fantastična arhitektura.
Grafike Ivana Peraka podstiču na razmišljanje o antropologiji stanovanja, o skučenosti prenaseljenja; one prikazuju procese zamišljanja arhitekture, svedočanstva njenog razaranja, ali i postavljaju pitanje o njenom postojanju kada je napustimo. Koristeći prostor papira i kompozicione odnose između elemenata, Perak tematizuje arhitektonski prostor i odnose koje imamo prema njemu. Čak i potpuno napuštena arhitektura može postati turistička atrakcija, spomen kuća, kulturno nasleđe, simbol civilizacije ili određene kulture, a u susretu sa njom se u imaginaciji revitalizuje život koji se nekad u njoj odvijao. U imaginaciji egzistiraju i svi oni nerealizovani objekti, kao i fiktivni, (arhe)tipski, poput Perakovih.
Sonja Jankov
