- decembar 2013 – 11. januar 2014.
Izložba se sastoji od instalacija: Ja sam bogat umetnik / U lancima / U ljubav ja verujem
Izložba se otvara 23. decembra u 19:00h
a imaćete i jedinstvenu priliku da prisustvujete premijernom izvođenju 3 performansa pred novosadskom publikom.
Ovom prilikom će Nenad Bogdanović izvesti sledeće performanse:
- decembar: Umetnost = život (Igra) (početak u 19:00h)
- decembar: HD Man History (početak u 19:00h)
- decembar: Voleti (biti ili ne biti) (početak u 19:00h)
Nedavni performansi Nenada Bogdanovića u Njujorku „Čovek galerija – komunikacija bojama II“ u FusionArts muzeju i „Ja sam bogat umetnik“ na međunarodnom festivalu performansa „Currency International“ u Chashama galeriji, naglašavaju odnos između tela, publike, vlasništva, produkcije i trgovine.
Nenad je obukao svoje odelo bogatog umetnika, izgledajući samopouzdano i uglađeno i nadgledao je stvaranje originalnih dela na papiru od strane publike, a na njegov zahtev. Mogla sam čuti koncentrisani žamor tokom sat vremena dok je ova grupa umetnika i ljubitelja umetnosti ulagala sebe u stavljanje slika na papir. Kad su završili, Nenad je kačio slike na zid, i dodao svoj potpis i cenu. Iako je odgovor na ovo primarno bio humorističan kad sam videla slike okačene na zid mogla sam reći da je komad funkcionisao kao ironični komentar komercijalne umetničke produkcije. Razmišljajući o ovom komadu prisiljena sam da priznam razorni uticaj vlasništva i novca i identiteta, čak i u performansu, koji se bori da razmontira tradicionalna obeležja umetničke produkcije. Nenadov „Ja sam bogat umetnik” skuplja svoju snagu iz vlastite aktuelnosti. To nije metaforičko postavljanje, već konkretno iskustvo. Publika je crtala svoje slike na Nenadov zahtev, ali je bila prevarena njegovim nedostatkom otkrivanja, iako je kroz ovu manipulaciju to značenje stvoreno.
Juniper Perlis
Njujork 2005. (prevod sa engleskog: Radoslav B. Čugalj)
Očigledno odvojen, on tu aktualizuje jedan deo svoje lične istorije, HD Man History, čovek iz naslova je on, komentariše kasnije, iz čiste koincidencije datuma rođenja, ne koincidencije nekog Boga, već koincidencije centralnog dela kompjutera, HD/hard drajva. Medjutim, Nenad Bogdanović ne želi da radi posao istoričara, on zna da je prvi hard disk, RAMAC, proizveden u IBM-u, više mašina nego disk, imao kapacitet od samo 5 Mo, a težio više od jedne tone. Upavo suprotno, on uzima ovoj alatki njen informatički koeficijent i sasvim odbacuje high tech jer, kako se njegovo slikarstvo stvara bez ruku, ono isto tako odbacuje i numeričko brojanje. Čovek koji deli rođendan sa hard diskom nije čovek-mašina. On čuva mekoću ljudskog projekta. On tu ujedinjuje nemire zbog gubitka kontakta zbog mašine, pretvaranja materijalnog tela u informatičke veze.
Simone Dompeyre
(deo iz teksta objavljenog u knjizi Traverse Video 2013 Histoire(s), prevod sa francuskog: Marijana Cvetković)
Nenad Bogdanović je koristio direktno emitovan video sa kamere fokusirane na pod, na koji je smestio kadicu sa vodom, i crvenom bojom je na parčetu sapuna pisao reč LJUBAV. Tad je tu reč oprao sa sapuna i umio lice radeći ovako sve dok se na kraju performansa nije pojavilo njegovo lice pokriveno crvenom bojom. Ispostavilo se, takođe, da je na dnu kadice bio i hard disk. Ovaj performans, jednostavan u svojoj strukturi, bio je i veoma energičan. U svojim ranijim akcijama Bogdanović je pozivao publiku da slika na njegovom telu. Umetnik preduzima problematično pitanje kontakta među ljudskim bićima, u odnosu na njegova traumatična iskustva balkanskog rata. Iako je njegov performans u Pjotrkovu imao univerzalan karakter, analiza “bliskosti” među ljudima je njegov fundamentalni fokus.
Malgorzata Kazmierczak
(objavljeno na sajtu: livinggallery, avgust 2013., prevod sa engleskog: Radoslav B. Čugalj)
Nenad se postavlja iznova kao muzičar koji piše ponovo i ponovo sonate, pesnik onih strofa kada je poezija bila u rimi. On uzima boju ili oblik srca i na svom telu on komponuje. Ovaj performans sa metaforom na licu koje se ispira od crvene boje – od nasilne ljubavi, od rane, od bola – na licu koje se potapa sve dok ne može više da diše u vodi – gubi sebe u drugome, modrica izazvana odbijanjem od drugoga – ovaj performans liči na želju za ljubavlju, da se više ne bude bez nje, kao nemoguća smrt jer ostaje nada da će ovo srce da se oživi ljubavlju. Tako malo srce od crveno-belog platna, uhvaćeno na dnu dubokog crnog bazena, pruža, od kupanja mokri performer prvom redu publike koja je puna poštovanja i srpemna da učestvuje u ovoj razmeni. Performans joj daje ritualnu snagu. Akter deluje u tami, ali da bi se ostvarilo deljenje, njegovi gestovi, direktno projektovani na zid iza njega, vidljivi su svima, čak i kada ponašanje postane čudno, neuobičajeno.
Priča liči na Istoriju kroz telo koje pati, ali koje ne vrišti. Priča liči na Istoriju kroz telo koje pati.
Simone Dompeyre
(deo iz teksta objavljenog u knjizi Traverse Video 2013 Histoire(s), prevod sa francuskog: Marijana Cvetković)
Nenad Bogdanović
Rođen je 1955. godine u Odžacima. Bavi se multimedijalnom umetnošću, fotografijom, elektrografikom, videom, umetničkom instalacijom, umetničkim akcijama i performansom. Svojom pojavom, početkom osamdesetih, u međunarodnoj umetničkoj mreži “mejl art” je obeležio jedan postavangardni period na jugoslovenskoj umetničkoj sceni i njegov umetnički rad je bio prepoznat i priznat u međunarodnim okvirima.
Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije i Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine. Osnivač je Studija za multimedijalnu umetnost u Odžacima i Međunarodnog festivala multimedijalne umetnosti – IMAF). Urednik je i vlasnik galerije MAS u Odžacima od 1998. godine.
Realizuje svoje umetničke akcije i performanse na međunarodnim festivalima širom sveta: Francuska: 1994., 2011., 2012. i 2013., Italija: 1995., 2003., 2004. i 2011., Nemačka: 1996., Slovačka: 1996., Japan: 1997. i 2008., Rumunija: 1998., Poljska: 1999., 2007., 2010., 2012., i 2013., Mađarska: 2001. i 2011., Belorusija: 2001., Severna Irska: 2004 i 2011., Engleska: 2004. i 2010., Švajcarska: 2004., SAD: 2005., Kanada: 2006. i 2008., Turska: 2007., Izrael: 2007. i Srbija (od 1980.).
2003. godine, učesnik na 50. Međunarodnom Bijenalu u Veneciji (međunarodni projekat “Brain Academy Apartment”).
Više o umetniku: http://bogdanovicnenad.weebly.com/
