Erik Oliver Anders, kustos / Corpus Delicti
Otvaranje: 11. novembar 2019, 20 časova
(11 – 15. novembar 2019.)
U ponedeljak, 11. novembra, u 20 časova, u Galeriji SULUV biće otvorena izložba radova austrijskih umetnika pod nazivom Corpus Delicti, autora Erika Andersa, kustosa. Izložba je deo Programa saradnje i partnerskih realizacija Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine i biće otvorena do 15. novembra 2019.
Učestvuju umetnici: Viktoria Popova, Michael Hedwig, Peter Kauders, Claudia Christof, Gerhard Aba, Jančić Zec Željko, Thomas Nemec i Erik Oliver Anders
U fokusu kolektivne izložbe Corpus Delicti jeste ljudsko telo. Ljudsko telo želi biti otkriveno, naslućeno, osećano i opaženo. Fokus ovog projekta nije telo u celini već fragmenti, delovi i senke tela, kao i tzv. aspekti tajanstvenosti i odstutnosti tela. Telo je umetniku oduvek bilo veliki izazov, naročito telo koje nije mogao posedovati, osvojiti, telo koje je predmet bolne čežnje. Odsustvo i smrt tela otvaraju pitanja od kojih ljudi ne mogu i ne smeju pobeći.
Erik Anders, kustos
Erik Oliver Anders (1962) je umetnik i kustos iz Beča, aktivan na međunarodnoj sceni od Japana do SAD-a i Austrije. Od 2009. do 2012. godine vodio je umetničku galeriju u Beču. 2018. osnovao je organizaciju i umetnički kolektiv GLOBAL AFFAIRS OF ART.
Program je podržao Austrijski kulturni forum iz Beograda.
GALERIJA
Fotografije sa otvaranja
SULUV RECENZIJA
Slavica Popov
Telo kao dokaz
Ljudsko telo je oduvek bilo u središtu razumevanja različitih aspekta identiteta kao što su pol, seksualnost, rasa i etnička pripadnost. Ljudi menjaju svoja tela, kosu i odeću kako bi se uskladili sa socijalnim konvencijama ili se pobunili protiv njih i izrazili poruke drugima oko njih. Proučavanje i slikanje ljudskog tela prisutno je zato u vizuelnoj umetnosti od kada ona postoji. Ono je oduvek bilo neophodno u brojnim temama (istorijskim, religioznim, mitološkim) i motivima (akt, portret, žanr scene) u umetnosti i dugo je bilo samo objekat, predmet kroz koji se potvrđivao ali i tražio identitet. Otuda verovatno potiče i samo poigravanje sa rečima u nazivu izložbe austrijskih umetnika Corpus Delicti. Corpus znači telo i odnosi se na motiv koji je u fokusu ove izložbe, dok fraza Corpus Delicti, koja se koristi u pravnim naukama, označava predmet koji dokazuje krivicu, odnosno objekat nad kojim je krivica izvršena. Ovde je konkretno telo predmet i nad njegovom predstavom se vrše intervencije.
Za realizaciju ove izložbe kustos Erik Oliver Anders je odabrao radove devetoro umetnika, uključujući i svoje. Zamisao je da se kroz različite slikarske i grafičke medije kao i poetike devetoro umetnika predstavi ljudsko telo (Corpus) u celini ili njegovi pojedini delovi koji nagoveštavaju celovitost. Jer odsustvo tela, njegovih delova ili njegovog propadanja predstavlja jedan Memento mori, podsećanje na prolaznost materijalnih stvari i smrtnost ljudskog tela kao suprotnost životu, a ipak sa njim zajedno kreira celinu, jedan neminovan životni ciklus.
Odabrani umetnici variraju odabrani motiv, ljudsko telo, i kroz njega istražuju svakodnevni život i borbu čoveka sa svim kompleksnostima njegove egzistencije (Željko Janičić Zec); prikazuju široku paletu raznovrsnosti ljudskih individua sa svim onim karakteristikama koje ih čine “drugačijim” nudeći mogućnost prihvatanja drugog i drugačijeg (Gerhard Aba), pojednostavljenom linijom bez ikakve idealizacije veličaju lepotu forme ljudskog tela (Claudija Cristof i Thomas Nemec); razlažu njegovu formu ulazeći u samo tkivo čoveka (Viktoria Popova i Erik Oliver Anderas) ili ga vizualizuju kao mentalni prostor gde nanosi boje nagoveštavaju slojevitost ljudske psihe (Anton Herzl i Peter Kauders); promišljaju o komunikaciji među ljudima kao i komunikaciji jedinke sa sopstvenim bićem (Michael Hedwig).
Posebno je za potrebe ove izložbe urađen zajednički rad, kolaž sastavljen od radova svih odabranih umetnika na kojima su prikazani različiti delovi tela koji se u konačnom radu multipliciraju čineći tako jedno hibridno stvorenje koje gubi ljudske obrise, a čija je mogućnost ograničena da prikaže samo deo raznovrsnosti ljudskih bića, narativa koji se mogu pokrenuti ovom temom kao i medija kojim se prikazuje. Kroz slikanje ljudskog tela mogu se izraziti filozofska razmišljanja i poimanje sveta, a ovde je možda propuštena prilika da se kroz ovakvu temu gde je ljudsko telo u fokusu pozabavimo možda nekim drugim dokazima, ozbiljnijim društvenim, sociološkim i ekonomskim temama koje trenutno pritiskaju savremeno društvo.
