Dušan Todorović / TO BE OR TO CLICK - Geometrija svetlosti, antinomijski asamblaž
Otvaranje: Ponedeljak, 15. avgust 2022. 20 sati
(15 – 26.8.2022)
U ponedeljak, 15. avgusta, u 20 časova, u Galeriji SULUV, biće otvorena izložba „TO BE OR TO CLICK – Geometrija svetlosti, antinomijski asamblaž“ Dušana Todorovića. Posetioci će izložbu moći da pogledaju do 26. avgusta 2022.
Odiseja i ja
Negde na obali iza Otranskih vrata gde u sred plavetnila kameni lavovi čuvaju zlatnu jabuku, okupan svetlošću i toplinom sunčevih zraka, zapljusnut beskrajnim ritmom talasa, koji oblutke pretvaraju u pesak, u procepu svesti osetio sam kako zagonetne hridi zrače svoje hologramske zapise istorije.
Autor
BIOGRAFIJA
Dušan Dujac Todorović (Kragujevac, 1945), diplomirao je 1972. na Akademiji likovnih umetnosti (FLU), Beograd, odsek slikarstvo, klasa prof. Đorđa Bošana. Magistrirao je 1974. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. 1980. obavljao funkciju predsednika ULUV-a (sada SULUV-a). Od 1981-1986. docent na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, od 1986-1992. vanredni profesor, a od 1992. redovni profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Od 2004. do 2009. godine je bio dekan na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Imao je oko 40 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Izlagao je na brojnim kolektivnim izložbama u Parizu, Njujorku, Noriču, Pečuju, Vroclavu, Moskvi, Bukureštu, Portu, Lisabonu… Osnivač je Grupe 16-11 Urban District. Član je ULUS-a, SULUV-a i Udruženja evropskih umetnika sa sedištem u Esenu. Dobitnik je više nagrada, neke od njih su: Nagrada za slikarstvo novosadskog salona, Novi Sad; Nagrada za slikarstvo na 26. prolećnoj izložbi ULUV-a, Novi Sad; Nagrada Moša Pijade na VIII Međunarodnoj izložbi originalnog crteža, Rijeka; Nagrada Iskra kulture, visoko vojvođansko priznanje iz oblasti stvaralaštva, Novi Sad…
GALERIJA
Fotografije sa otvaranja
SULUV RECENZIJA
Scetlana Mladenov
Odiseja
Na bogatom iskustvu postmodernističkog diskursa, oslonjena su nova istraživanja Dušana Todorovića. Kao akter nove ekspresija osamdesetih godina prošlog veka, već tada je usvojio eklektički i barokni pogled na istorijsko i ovovremensko, te je stvarnost sagledavao kroz memoriske matrice istorijsko-umetničkih kodova. Kroz snažan potez i bogatu boju gradio je slikarsku površinu sa stalnom težnjom izlaska u prostor i širenja preko okvira slike. Tu potrebu je realizovao u kasnijim radovima kroz instalcije i slikane objekte.
Umetnik nastavlja svoju odiseju uvažavajući promenjeni kontekst u kome se brzina življenja i novotehnološke inovacije umnožavaju i ubrzavaju. Čini se da su čovek i njegov život potisnuti u drugi planu dok moć ima proždiruća ekonomija, ratna mašinerija, manipulativne političke odluke, nova nametnuta realnost i njene zakonitosti u okviru virtuelnog sveta oslonjenog na nove tehnologije, stvarajući jednu drugačiju suroviju i nehumaniju stvarnost.
Njegova savremena umetnička praksa može se sagledati kroz slojeviti umetnički jezik i različite pravce istraživaja koje sublimira u okviru svojih objekata i ambijentalnih postavki.
Počivajući na akumulaciji prethodnih znanja, njegova istraživanja su se usmerila na nekoliko oblasti društvenog života. Jedna od njih je duhovna sfera i religijska misao, kao nešto stabilno, permanentno i postojano, duga je oblast komunikacije koja je pretrpela velike promene u eri novih tehnoloških inovacija i novoj digitalnoj kulturi, kao nešto problematično, nestabilno i rizično. Suprotstavljajući vrednsti prošlosti i savremenog života, pokušava da nađe kompromisno rešenje u kome bi se memorijsko i aktuelno ukrstili u najboljoj tački ljudske kreativnosti.
