Đerđi Ačaji / Spavači
Otvaranje: Ponedeljak, 3. februar 2020, 20.00
(3 – 14. februar 2020.)
U ponedeljak, 3. februara, u 20 časova, u Galeriji SULUV biće otvorena izložba slika Spavači autorke Đerđi Ačaji. Izložba će trajati do 14. februara 2020.
U svom radu posvećena sam pitanjima zaborava i svesnosti kako jedna zajednica gubi kontinuitet, kako se odriče iskustvenog znanja koje su generacijama sticane. U radovima postoji određena metafora i jasna asocijacija na krizno vreme u kome živimo i u kojem pokušavamo da ostvarimo smisao vlastitog postojanja. Na prvi pogled jednostavni portreti, mahom starih ljudi, otkrivaju pored emocionalnog stanja pojedinca i njihove unutrašnje borbe-pomeranja-izmicanja duše. Atributi koji naglašavaju ovo stanje jesu deformisani strukturalni delovi na samom liku. Protagonisti na radovima su društveno marginalne figure lišene individualizacije-uprošćene, čak simboličke predstave. Figure-ljušture stoje nasuprot svoje vlastite unutrašnje prirode: predela emocija, misli, iskustvenog i kolektivnog nesvesnog. Mapiranjem ovakvih stanja (otuđenost, zaborav, melanholija) ističe se slojevitost i snaga individue. Primarna težnja jeste napuštanje materijalnog sveta zarad povratka u duhovnu stvarnost.
Autorka
BIOGRAFIJA
Đerđi Ačaji je rođena 1986. godine u Bečeju. Diplomirala je na Akademiji likovnih umetnosti, katedra za slikarstvo, u Novom Sadu 2009. Master studije, smer slikarstvo, završava 2011. godine na istoj Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu. Trenutno je zaposlena u Srednjoj školi za dizajn Bogdan Šuput u Novom Sadu. Od 2011. je član SULUV-a, a od 2017. član ULUS-a. Više puta je izlagala samostalno i učestvovala na brojnim kolektivnim izložbama i značajnim projektima u zemlji i inostranstvu. Radovi joj se nalaze u brojnim javnim i privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu (Kanada, Švajcarska, Austrija, BIH, Mađarska, Srbija…).
Veb adresa: http://acajidjerdji.weebly.com/
https://www.instagram.com/djerdjiacaji/
https://www.facebook.com/djerdjiacajiart/
GALERIJA
Fotografije sa otvaranja
SULUV RECENZIJA
Slavica Popov
How fragile we are
Ljudska figura i lice su oduvek bili u centru interesovanja umetnice Đerđi Ačaji pa na izložbi Spavači predstavlja uglavnom portrete, crteže na beloj, neutralnoj podlozi platna i slike gde takođe dominiraju plošne, neutralne pozadine sa dominantnom plavom bojom. Njen rad odlikuje jasan crtež i jednostavne, pročišćene linije, ali su same strukture portretisanih deformisane. Umetnica u što realističnijem prikazivanju lica ne teži da ulepša stvarnost, već suprotno, bore i asimetričnost lica koja dolazi do izražaja u poznijim godinama na portretisanima su prenaglašeni do te mere da ovi segmenti mogu egzistirati kao posebne celine unutar kojih se bavi likovnim elementima. Ova deformisanost postaje toliko dominantna da kada se svi radovi gledaju zajedno ne odaju individualni karkter svakog modela, kao da se na gomili nalaze bezlične glave i ruke. A zatim iz svakog pojedinačnog rada kreće da izlazi osobena emocija, tuga, zabrinutost, pritajena bol, ali i ravnodušnost i pomirenost, dok se na seriji radova pod nazivom Kameni spavači na usnulim licima nagoveštavaju i mešaju dobri i loši snovi, snovi o budućnosti, kao i noćne more iz prošlosti. U pitanju su sasvim obični ljudi koje često ne primećujemo, uglavnom pripadnici starijih generacija, svi oni zarobljeni u svojim razmišljanjima i problemima, svojim prisustvom naglašavaju otuđenost čoveka u savremenom svetu. Takođe nas podsećaju da svi u sebi nosimo strah od nestajanja i zaborava, odnosno smrti. Retki će biti pamćeni stotinama i hiljadama godina, a dragoceno znanje i iskustvo mnogih će biti stečeno uzalud, pa iskru tog iskustva umetnica uspeva da prenese na portrete. Iako lica deluju kao ljušture isklesane od kamena u njima nam umetnica otkriva čitav spektar slojeva ljudske duše, emocija i misli. Ova saznanja i iskustva iz prošlosti umetnica zgušnjava na svakom portretu u nameri da poveže prošlost, sadašnjost i budućnost uspostavljajući jedan dijalog koji prevazilazi ove vremenske odrednice, odnosno dimenzije koje su nam poznate.
Realizujući ove portrete ideja umetnice je postala forma, ona je na njima dokumentovala i približila nam različita stanja, misli i emocije čoveka više nego što bi možda uspela fotografija. Ističe da kao umetnik nije samo posmatrač koji beleži stanje već je njen stav prema svetu koji je okružuje izuzetno angažovan, u svojim radovima nas podseća na prolaznost i krhkost materijalnog sveta, naročito ljudskog tela i poziva na prihvatanje odgovornosti koju bi trebali da imamo prema svakom čoveku, a naročito prema starijim ljudima.
