Darija Dragojlović / Ovde su nekad bili zmajevi
Otvaranje: Ponedeljak, 16. maj 2022. 19 časova
(16 – 27.5.2022)
U ponedeljak, 16. maja, u 19 časova, u Galeriji SULUV, biće otvorena izložba „Ovde su nekad bili zmajevi” Darije Dragojlović. Posetioci će izložbu moći da pogledaju do 27. maja 2022.
Led iščitavam kao simbol – obeležje, prirodni spomenik, simboličnu žrtvu (stvaranja, nestajanja, predikcija), koja se ogleda u rezonovanju društvene sredine, kao i individualnog i kolektivnog shvatanja onoga što više nije i što će tek biti. Bez isključivog ukazivanja na destruktivnu ekološku praksu na planetarnom nivou, usredsređujem se na tumačenje i predstavljanje fenomena i njihovih posebnih karakteristika i vrednosti čija je egzistencija danas dovedena u pitanje.
*Naziv izložbe Ovde su nekada bili zmajevi izveden je od latinske rečenice Hic sunt dracones (Evo zmajeva). Natpis Hic sunt dracones nalazio se na srednjovekovnim mapama kao jezička odredba za tadašnja, mistična i nedostupna, područja. Alegorijska predstava zmaja koji bljuje vatru može se iščitavati kao buduće stanje zagrejane planete – Mesto gde će zmajevi opet doći, ali i kao veličanje ove prirodne pojave, čije je postojanje dovoljno značajno da je nekada predstavljalo i stanište zmajeva.
BIOGRAFIJA
Darija Dragojlović (1996, Kraljevo). Završila je master studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, departman likovnih umetnosti, smeru slikarstvo, klasa profesora Vidoja Tucovića. Osnovne studije je završila na Filološko-umetničkom fakultetu, odsek – zidno slikarstvo, u klasi profesora Gorana Rakića. Realizovala je sedam samostalnih izložbi kao i učešće na više grupnih, na teritoriji Srbije. Učestvovala je na likovnim kolonijama i stručnim praksama u oblasti konzervacije i restauracije kulturnog nasleđa. Stipendista je Dositeje – Fonda za mlade talente 2019/2020. godine koju dodeljuje Ministarstvo omladine i sporta. Članica je SULUV-a i Šok zadruge, u okviru koje je od 2021. godine jedan od urednika likovnog programa. Trenutno, u svom radu preispituje individiualan i kolektivan odnos prema prirodnim fenomenima koji se suočavaju sa uticajem antropocena, pa je samim tim, njihova dalja postojanost upitnog karaktera. Ima status samostalne likovne umetnice. Živi i radi u Novom Sadu.
GALERIJA
Fotografije sa otvaranja
SULUV RECENZIJA
Slavica Žarković
Mappa mundi Darije Dragojlović
Doba u kom živimo obiluje naučnim dostignućima, ozbiljnim istraživanjima, uznapredovalom tehnologijom koja ubrzava razmenu mišljenja i čini sve podatke i saznanja dostupnim, a opet i dalje živimo u svetu poluistina, grešaka i neistraženih voda, iznova se suočavajući sa neizvesnošću svakog koraka koje čini čovečanstvo. Svet se još uvek nije oporavio od pandemije a na pragu smo još jedne ekonomske krize, dok ratna i klimatska ne jenjavaju. A to su samo krize koje se trenutno nalaze u prvom planu. Zato takav svet veoma dobro opisuje naziv izložbe Ovde su nekada bili zmajevi Darije Dragojlović. U pitanju je latinska fraza Hic sunt dracones koja se nalazila na dva srednjevekovna globusa, dok brojne mape sadrže ilustracije zmajeva odnoso različitih nemani i mitoloških bića, a sve u cilju da se određena teritorija označi kao neistražena i opasna. Ovaj svet u kom danas živimo i dalje predstavlja veliku enigmu, a naše individualno kao i kolektivno ponašanje prema njemu, odnosno prema prirodi koju svojim delovanjem menjamo postavlja čoveka kao najveću ekološku silu ali i kao najveću ekološku opasnost.
Izložba Ovde su nekada bili zmajevi je deo master rada Darije Drgagojlović pod nazivom Homogeno nehomogeno gde ona na različite načine istražuje i predstavlja suprotnosti koje u sadejstvu daju celinu. Kako su na srednjevekovnim mapama slike zmajeva između ostalog bile predstavljene na mestima gde su se nekada nalazili glečeri, a kojih danas nema, umetnica naglašava odnos toplo-hladno čiji disbalans rezultira katastrofalnim posledicama, slično onome što se trenutno dešava u ekološkom smislu. Kroz instalaciju, animaciju i crtež umetnica ukazuje na ekološke probleme kojima je pristupila zainteresovanošću jednog naučnika. Istražuje dostupne podatke i satelitske snimke koje arhiviraju NASA i ESA, sintetiše mnogobrojne poznate i naučno dokazane činjenice i uz pomoć njih kreira vizuelno svedene radove koji nagoveštavaju određene zakonitosti. Sinergija nauke i umetnosti koja se materijalizuje u radu Darije Dragojlović doprinosi kritičkom sagledavanju ekoloških problema dajući im neku drugu perspektivu. Umetnica je svesna da svojim umetničkim delovanjem gde u prvi plan izvlači ekološke probleme ne nudi globalna ekološka rešenja, ali je takođe svesna da svaka naša akcija, kao i samo ne reagovanje, može u narednim godinama imati snažne i dalekosežne implikacije.
