Danijel Babić / Smrt vreba
Otvaranje: 20. septembar 2021, 19 časova
U ponedeljak, 20. septembra, u 19 časova, u Galeriji SULUV, biće otvorena izložba Danijela Babića, pod nazivom „Smrt vreba”. Izložba će biti otvorena do 9. oktobra 2021.
Serija radova rađenih na nađenim, dobijenim ili kupljenim manekenskim lutkama, reklamnim banerima, kutijama i odbačenim reklamnim materijalima. Motiv lobanje kao simbol ljudske smrtnosti iskristalisao se kao dominantan motiv, te stoga i naziv izložbe „Smrt vreba”. Deo radova nastao je i na klasičnom slikarskom platnu tehnikom akrilika, u periodu od 2017 – 2021. godine. Ova izložba je samo još jedno podsećanje na našu prolaznost.
Autor
BIOGRAFIJA
Danijel Babić (Gornji Očauš BiH, 1967), završio je Srednju školu za grafički dizajn Bogdan Šuput u Novom Sadu, diplomirao na Višoj školi za likovne i primenjene umetnosti u Beogradu i Akademiji umetnosti u Novom Sadu (odsek slikarstvo, 1995). Učestvovao je na većem broju kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Do sada je priredio 75 samostalnih izložbi.
GALERIJA
Fotografije sa otvaranja
SULUV RECENZIJA
Slavica Popov
O prirodi života
Možda i jedina stvar koja nam je izvesna u životu, koju ne možemo izbeći koliko god se trudili jeste smrt. Ono što se razlikuje jeste naša individualna percepcija te činjenice koja nas može ophrvati i odvesti u različita depresivna stanja ili, kao drugu krajnost, podstaći nas da uživamo u svakom trenutku života. Ovo razmišljanje o prolaznosti života poznato je kao Memento mori, latinska fraza koja nas podseća da moramo jednom umreti. Umetnici su kroz istoriju oduvek bili zaintrigirani ovom temom gde je u vizuelnom smislu razvijen jedan bogat i univerzalan jezik simbola koji podrazumeva često predstavljanje lobanja, uvelog cveća, hrane, sveća ili satova. Ova tema je u okviru hrišćanstva imala jednu moralnu poruku o ispraznosti uživanja u različitim zemaljskim zadovoljstvima odnosno luksuzu i u suprotnosti je sa izrekom Carpe diem koja nas podseća da iscrpimo mogućnosti uživanja u svakom danu u svim mogućim malim i velikim stvarima. Iako su umetnici tokom vekova na različite načine interpretirali smrtnost, Memento mori ne prestaje u kontinuitetu da inspiriše i savremene umetnike koji kroz istraživanje efemerne prirode života povećavaju uvažavanje sadašnjosti. Tako se i umetnik Danijel Babić na izložbi “Smrt vreba” kroz upotrebu motiva lobanje i njenog ukorenjenog simboličnog značenja sebi svojstvenim vizuelnim jezikom bavi preispitivanjem pojma smrti. Ovo umetnikovo promišljanje o smislu života i smrti i njegovo prevođenje u vizuelni jezik skoro proročki je prethodilo specifičnoj situaciji u kojoj se trenutno nalazmo kada je smrt postala centralna tema u svim medijima. U maniru pop arta gde je prisutno ubacivanje vizuelnog žargona ulice u svet umetnosti (dizajn, stripovi), Danijel Babić ostaje dosledan svom načinu slikanja korišćenjem jake konturne linije i plakatskog načina upotrebe boje. Takođe ostaje dosledan čestim poigravanjem sa delima iz istorije umetnosti, ali ovaj put sužava fokus na motiv lobanje. Ove lobanje su rađene u jednom strip klišeu gde dominiraju jak kontrast, objedinjujući crtež i osnovne boje, kojima dodaje fluroscentne boje aludirajući na reklame. Slikarstvo Danijela Babića baš zato što svoje uporište pronalazi u popularnoj kulturi je razumljivo svima, ali često zna da bude duhovito pa i cinično. Ovaj humor mu pomaže da se sam predstavljen motiv ne shvati banalno i ostavlja prostor samim posmatračima da participiraju u postavci tako što će sami crtati ovaj motiv ili što će ugledati svoj lik u ogledalu na kom je nacrtana lobanja. Pored slika umetnik je deo radova izveo na manekenskim lutkama, kutijama, banerima i drugim odbačenim materijalima. Koristeći ove materijale, koji u savremenom društvu brzo gube svoju upotrebnu vrednost, umetnik im daje novi život i novu dimenziju razmatranja pojma smrtnosti. Kako sami materijali odnosno medijum pružaju dodatnu inspiraciju, ovi radovi se mogu posmatrati kao jedna kontemplacija o životnom ciklusu, krhkosti života i možda potrage za dugovečnošću koja se, koliko god mi to želeli, ipak ne nalazi u materijalnom svetu.
