Biljana Bakaluca Matić: CRTEŽI I SLIKE

 

15 – 27. decembar 2014.

 

U likovni život našeg podneblja Biljana Bakaluca Matić se uključuje tokom prve polovine devedesetih godina. U to vreme, u izuzetno dramatičnim uslovima, jugoslovenska umetnost pokušava da sačuva svoj dignitet. Na svojim prvim nastupima, još kao student na odseku slikarstva kod profesora Milana Blanuše na novosadskoj Akademiji umetnosti, Biljana Bakaluca Matić je izložila radove koji su bili pod snažnim utica¬jem školskog ateljea, a ekspresivitet linije je njihovo glavno obeležje. Uverljivost linijskog iskaza na crtežima svedočila je o neospornom talentu, ali se istovremeno potvrđivalo da je reč o mladom umetniku koji traga za svojim temama i svojim svetom. Traganje je nastavljeno i u drugim medijskim mogućnostima prihvaće¬nim pod uticajem profesorke Bogdanke Poznanović, jedne od najznačajnijih ličnosti tzv. nove umetničke prakse iz sedamdesetih godina. Ubrzo potom začinju se promene u njenom stvaralačkom mišljenju.
Biljana Bakaluca Matić je počela da se bavi problemima modernizma i na taj način, u sveprisutnoj atmos¬feri posmodernističkog zanosa pridružila se onim umetnicima, koji su, tokom devedesetih usvojili princip konstrukcije. To je, uostalom, primetio i Lazar Simonović u svom tekstu konstatujući: „Nećemo pogrešiti ako kažemo da Biljanin umetnički rad predstavlja pomak u zahtevima iz domena ambijentalne i procesualne prakse koristeći se izvornim principima i jezikom pune moderne.”
Biljana Bakaluca Matić se našla među onim autorima koji su veoma bliski atmosferi obnovljenog mo¬dernizma, autorima koji teže racionalističkom obliku, svedenoj formi i osnaženoj konceptualnoj podlozi dela.
I njena slika ima upravo takva obeležja – radi se o višečlanoj slici u kojoj je pozornost umetnika koncen¬trirana na problematiku pikturalne površine. Geometrijska forma kao način organizovanja lica slike prime¬njena je i u formiranju formata, jer je umetnica na nekoliko mesta neočekivano isecala detalje slike reme¬teći ponavljajući princip vertikalne podeljenosti površina. Sve to je učinilo da se slika, monohomatski boje¬na doima i kao prostorna pikturalna slika, kao slika – predmet. Geometrizam kompozicijskog rešenja jasno naglašava racionalizam, ali je zato površina slike materijalizovna, na već bojenu površinu su lepljeni papiri koji su se vitoperili, guvelirali i stvorili reljefnu igru.
U dijalogu Biljane Bakaluca Matić i poznatog srpskog pisca i kritičara, Mihajla Pantića, Mihajlo Pantić joj se ovako obraća: „Poštovana Biljana, Vaše slike me uvode u opsesivni svet geometrijske apstrakcije, a Vaš ko¬laž odiše egzistencijalnim stupnjem. Plava boja Vam je izazovna, iz nje se oseća pikturalnost neraspoznatlji¬vih tragova vremena. Kao da nam otkrivate nešto iz onostranog i apstraknog doživljvanja forme, sklopljene od izabranih odpadaka. Plava slika, nesumnjivo, ima svoju tajnovitu podlogu prožetu košmarnom atmos¬ferom. Ponegde je lice slike izgužvano da bi se otkrile mnogobrojne mogućnosti transformacije vremena. Eliminacijom emocionalnog, objekat na slici supstituiše svoje ja.”
Biljanin rad polako postaje prepoznatljiv i van granica naše zemlje, te ona jasno potencira svoj racionali¬stički i pomalo spekulativni odnos prema svom delu i kaže: „Moje slike su apstrakne, ponekada plošne dvo¬dimenzionalne površine, a ponekada stvaraju utisak prizora koji gleda u dubinu i mrak. Mogućnost pod¬slikavanja, kolažiranja, kombinovanja različitih materijala, korišćenja uglja, tuša, mastila ili lepka pomoglo mi je da slici podarim novu težinu i obličje, da „metastazira” i reprodukuju sebe samu. Materijalnost i pore¬klo papira na slikama veoma je blisko iskustvu enformela i slikarstva obojenog polja, dok potmula i slojevi¬ta emocija naginje ka apstraktnom ekspresionizmu. Međutim, promenom mesta stanovanja i dolaskom da živim u Oman susrela sam se nečim što me je pokrenulo da napravim seriju radova analizirajući sopstveno prilagođavanje zakonima nove sredine. Potreba da se na ovakav način izrazim je reakcija na, za mene novi svet, koji se ideološki razlikuje od onog u kojem sam provela veći deo života, a primer je moja samostalna izložba u Galeriji lepih umetnosti u Salali u Omanu pod nazivom „Čovek i prostor”, gde sam se bavila odno¬som praznog prostora i čoveka u njemu. Prazni prostor na mojim radovima predstavlja utočiste od neiz¬bežne prolaznosti vremena. Koristeći materijale koje sam i ranije upotrebljvala, u jednom trenutku sam se osvrnula na figuraciju, najviše iz razloga sto sam bila impresionirana ljudskim likovima i njihovim načinom odevanja, te sam počela da slikam na abajama – ženskim odevnim predmetima. Rekla bih da moji radovi i način razmišljanja imaju brojne interpretacije u zavisnosti od situacije i sredine u kojoj se nalazim.”
Rad koji je obeležio Biljaninu karijeru i bio nekoliko puta nagrađivan, a svedoči o ubrzanim i dramatičnim trans-formacijama u svetu je „Špijuniranje”. „Stavovi o pojmovima nacije i društva su dovedeni u pitanje, a samim tim proizilaze sumnje koje stvaraju drugačiji aspekt svakodnevice. Moja reakcija na ovakvu pojavu je bila „uvođenje” špijunke kao alatke za realizaciju umetničkog rada, zapravo njeno dislociranje u javne prostore, ulice ili trgove. Za mene je špijunka postala maleni refleks i membrana koja štiti ustaljeni oblik života. Kroz seriju fotografija načinjenih kroz špijunku prikazala sam deformisana lica građana čija forma sa jedne star¬ne definiše istorijske obrise, a sa druge postiže efekat umetničkog”, objašnjava Biljana, dok Sunčica Lambić u svom tekstu o tom radu navodi: „Na ovom radu špijuniranje se odvija iz unutra prema spolja, iz sfere pri¬vatnog u sferu javnog – nadgleda se spoljašni svet podložan promenama. Stambeni prostor sadrži meta¬forična i psihička značenja, dok špijunka predstavlja simboličku odbranu od spoljašnjih mogućnosti. Ovaj rad je dokumenat koji svedoči o vremenu u kojem živimo, vremenu sumnji, nepoverenja i predrasuda, a samim tim i svi ostali radovi Biljane Bakaluca Matić dobijaju istorijski kontekst.”


BILJANA BAKALUCA MATIĆ

Rođena sam 1971. godine u Vršcu.
Magistrirala sam na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2006. godine.
Izlagala sam na velikom broju kolektivnih i samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Srbija, Mađarska, Rumunija, Italija, Nemačka, Švedska, Kipar, USA, Meksiko, Kuba, Tajvan, Kina, Kanada, Oman, Dubai). Učestvovala sam na Art Container Festval Kaoshiung na Tajvanu sa projektom “Top Secret” 2001. godine i “Paper Container” 2007. godine. U toku 2008. godine boravila sam u umetničkom rezidencionom programu u Bejingu u vreme trajanja Olimpijskih igara u Kini.
Realizovala sam nekoliko projekata: 2004. “Knjiga laži”, Curatorial  Assistance Traveling Exhibitions, California, USA  I  učestvovala u umetničkoj radionici na Mokroj Gori u organizaciji Emira Kusturice.
Član sam ULUV-a, ULUS-a  i Omani Society of Fine Arts, Salalah, Oman.
Od 2011. godine živim i radim na relaciji Srbija – Oman (Bliski Istok) kao predavač vizuelnih umetnosti (Visual Arts Teacher).
Samostalne izložbe:
2014
–     “Pogled iza zida”,  slike I objekti , Gradski muzej Vršac
2012
–    “Čovek i prostor” crteži, Society of Fine Arts Salalah, Oman
2011
–    “Pogled iza zida”, Galerija savremene umetnosti , Pančevo
2007
–   “De/konstrukcija teksta”, Galerija tribine mladih, Novi Sad
–  “Špijuniranje”, Galerija savremene umetnosti, Zrenjanin
2005
–     “Špijuniranje”,  SKC, Srećna galerija, Beograd
2003
–     “Soba laži”, SKC, Srećna galerija, Beograd
2002
–     “Digitalna repeticija”, Galerija Konkordije, Vršac
2001
–  “Digitalna repeticija”, Galerija savremene umetnosti, Pančevo
–  “Digitalna repeticija”, Galerija SKC-a, Beograd
2000
–    Galerija Paleta, objekti, Rešica, Rumunija
1995
–  Galerija tribine mladih, instalacija, Novi Sad
1994
–    Crtezi i slike, Hol akademije umetnosti, Novi Sad

Grupne izložbe:
2013
–    “Metamorfoza”, Tashkeel Gallery, Dubai
–    “Ukrštanja”, Omani Society of Fine Arts, Salalah, Oman
2010
–    Crteži i slike, Galerija umetnosti Buzias, Rumunija
–    Sustainable Cosmopolis “Eco-container”, Los Angeles (u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti u Kaoshiungu na Tajvanu i Muzejom savremene umetnosti u Los Angelesu)
2009
–  Sustainable Cosmopolis, Eco-container, Italija (u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti u Kaoshiungu na Tajvanu i Muzejom savremene umetnosti u Djenovi, Italija)
–  “Minimum-Maximum”, internacionalna izložba likovne minijature, Kulturni centar, Banja Luka, BIH
–  50. Oktobarski salon, Beograd
–  “Minijatura 30×30”, Galerija savremene umetnosti, Zrenajnin
2008
–    “Umetnost u Vojvodini danas”, slikarstvo, Muzej savremene umetnosti Vojvodina, Novi Sad
2007
–    IV Bijenale kontejnera Art Festival, Eco Container, Muzej savremene umetnosti u Kaoshiungu, Tajvan
–    VII Bijenale akvarela, Zrenjanin
2006
–    Praxis Gallery, digitalna fotografija, Toronto, Kanada
–    “Crtež”, Ečka, Zrenjanin
2005
–  Gallery 25, Torres, California
– Sajam umetnosti, “Umetnička zastava”, Ulm, Nemačka
– “Aspekti moderne skulpture u Vojvodini”, Muzej savremene umetnosti Vojvodina, Novi Sad
–  IX Prolećno Anale u Čačku, Čačak
2004
–  XII Bienale umetnosti u Miškolcu, Mađarska
–  “Ukrštanja”, Galerija savremene umetnosti, Leksand, Švedska
–    Kulturno leto u Podgorici, Podgorica, Crna Gora
–    “Buka koencidencije”, Nikozija, Kipar
–    30 godina Bijenala savremene umetnosti u Pančevu, “Vrednosti”, Pančevo
2003
–    V Salon internacionalne digitalne umetnosti, Havana, Kuba
–    Aprilski susreti, Beograd
2002
–  “Ogledalo Balkana”, internacionalana izložba, Kraljevo
–   V Bijenale mladih, Vršac
2001
–    I Bijenale kontejnera, “101. pristup kontejneru”, Muzej savremene umetnosti u Kaoshiungu, Tajvan
2000
–     IV Bijenale mladih, Vršac
1998
–  Galerija savremene umetnosti, “Crteži”, Sremska Mitrovica
1997
– III Bijenale akvarela, Zrenjanin
1995
–  II Bijenale akvarela, Zrenjanin
– VII Bijenale studentskog crteža, Beograd
1994
–  I Bijenale mladih, Vršac
–    VII Jugoslovensko bijenale grafike, Beograd

Nagrade:
2003
I nagrada za instalaciju, Oktobarski salon u Pančevu, Srbija
2004
I nagrada za objekat, IX Prolećno anale u Čačku, Srbija
2009
I nagrada za minijaturu, “Minimum- Maximum” Kulturni centar Banja Luka, BIH
Otkup radova:
2014
Otkupljen rad “Špijuniranje” na konkursu za otkup umetničkih radova raspisanog od strane ministarsva za kulturu Srbija