67. Godišnja izložba SULUV
Otvaranje: Četvrtak, 22.12.2022. u 18.00 časova. Kreativni distrikt (prostorije Ateljea 61), objekat 5, prostori 4 i 11
23 – 30.12.2022. od 17 do 20 časova.
U četvrtak, 22. decembra, u 18 časova, u Kreativnom distriktu u prostorijama Ateljea 61 (kompleks zgrade br. 5, prostori br. 4 i 11), biće otvorena 67. Godišnja izložba članova SULUV. Izložba će trajati do 30. decembra 2022. i moći će da se pogleda radnim danima od 17 do 20 časova.
Savremena umetnička scena je nepregledna sa izukrštanim mnogobrojnim različitim umetničkim diskursima, ličnim poetikama i plastičkim konceptima. Nije se lako snaći u ovoj mnogostrukosti i paralelnosti brojnih subjektivističkih iskaza i uočiti i izdvojiti one koji u sebi nose vitalističku snagu. Ali ta brojnost ideja i strategija čini scenu bogatom i intrigantnom. Nikad toliko slobode za umetničku praksu. Umetnici se danas slobodno kreću kroz polje umetnosti eksperimentišući i istražujuži u različitim medijima, koristeći različite postupke i materijale. Na sceni egzistiraju istovremeno klasični mediji kao i novomedijska praksa. Takođe kombinacija različitih medija, njihovo ukrštanje i njihove relacije postaju česti obrazac u realizaciji umetničkih koncepata. Sve je dozvoljeno i legitimno, umetnik je taj koji o tome odlučuje. “Umetnost danas nastaje od svega i svugde, bez jezičkih i teritorijalnih granica. Njeno nastajanje je difuzno mimikrija apsolutna, ne mora da se prilagođava nikakvom kriterijumu zasnovanom na jeziku i sredini. Novi izrazi se uopštavaju i uobličavaju u jedno otvoreno i beskrajno sazvežđe, u kome caruje formalna neraspoznatljivost artefakata u odnosu na svakodnevnu realnost, te nema nikakve zasebne oblasti, već se stvaranje slobodno kreće, nadilazeći sve podele, sva ograničenja vezana za dati postupak i njegovo sprovođenje u delo: otuda umetnička mešavina, artmix.”[1]
Izvod iz teksta o 67. Godišnjoj izložbi SULUV, Svetlana Mladenov
Učesnici/e:
Dragan Jankov, Juliana Kiš, Danilo Vuksanović, Miloš Vasiljević, Silvia Gladić, Sonja Bojanić, Marija Jevtić Dajić, Nataša Panian, Dunja Branovački, Biljana Jevtić, Slobodan Bodulić, Borislav Nikolić, Saša Vasiljević, Milana Simić, Miroslav Savkov, Tijana Holpert, Jasna Gulan Ružić, Milan Živanović, Georg Redžek, Lili Bunyik-Eros, Isidora Čoban Bogdanović, Đorđe Beara, Vlado Njaradi, Predrag Kovačić, Danijel Babić, Igor Smiljanić, Milijana Jovanović, Ljiljana Vojvodić, Milorad Stepanov, Ivana Mali Vukelić, Nebojša Milijašević, Jelena Kovačević Vorgučin, Monika Sigeti, Vladimir Ilić, Konstantinos Petrović, Nenad Bogdanović, Dejan Krstić, Rade Tepavčević, Maja Erdeljanin, Sanja Žigić, Dušan Savković, Mirjana Blagojev, Rudolf Brkić, Rastko Stefanović, Sara Masnikosa, Jozef Klaćik, Alena Klaćikova, Bojan Kiridžić, Dejan Živković, Andreja Baćo Vasiljević, Marko Milović, Sanja Radusin Smiljanić, Luka Drljan, Dobro Marić, Vanja Subotić, Jelena Badnjevac Ristić, Viktorija Zdravković, Ljubica Tucakov, Aleksandar Obrovski, Rastislav Škulec, Milica Bjelanović, Miloš Gavrilović, Adrienn Újházi.
GALERIJA
Fotografije sa otvaranja
SULUV RECENZIJA
Svetlana Mladenov
67.Godišnja izložba SULUV-a
Savremena umetnička scena je nepregledna sa izukrštanim mnogobrojnim različitim umetničkim diskursima, ličnim poetikama i plastičkim konceptima. Nije se lako snaći u ovoj mnogostrukosti i paralelnosti brojnih subjektivističkih iskaza i uočiti i izdvojiti one koji u sebi nose vitalističku snagu. Ali ta brojnost ideja i strategija čini scenu bogatom i intrigantnom. Nikad toliko slobode za umetničku praksu. Umetnici se danas slobodno kreću kroz polje umetnosti eksperimentišući i istražujuži u različitim medijima, koristeći različite postupke i materijale. Na sceni egzistiraju istovremeno klasični mediji kao i novomedijska praksa. Takođe kombinacija različitih medija, njihovo ukrštanje i njihove relacije postaju česti obrazac u realizaciji umetničkih koncepata. Sve je dozvoljeno i legitimno, umetnik je taj koji o tome odlučuje. “Umetnost danas nastaje od svega i svugde, bez jezičkih i teritorijalnih granica. Njeno nastajanje je difuzno mimikrija apsolutna, ne mora da se prilagođava nikakvom kriterijumu zasnovanom na jeziku i sredini. Novi izrazi se uopštavaju i uobličavaju u jedno otvoreno i beskrajno sazvežđe, u kome caruje formalna neraspoznatljivost artefakata u odnosu na svakodnevnu realnost, te nema nikakve zasebne oblasti, već se stvaranje slobodno kreće, nadilazeći sve podele, sva ograničenja vezana za dati postupak i njegovo sprovođenje u delo: otuda umetnička mešavina, artmix.”[1]
U postmedijskoj kulturi nove tehnologije i digitalna praksa su postale dostupne i pogodne za različite umetničke transformacije i eksperimente. Zahvaljujući ne samo novim i brojnim tehničkim i tehnološkim mogućnosti, već i torbulentnom kontekstu vremena u kome umetnik stvara, sadašnji trenutak se čini vrlo izazovnim i kopleksnim za umetnička istraživanja i njenu praksu. Permanentna kriza: egzistencijalna, politička, društvena, zdravstvena, ekološka, etička, rodna i sl. otvaraju brojna pitanja i detektuju probleme te otvaraju različite teme za umetničko promišljanje. Svojom kreativnošću i angažovanošću umetnici idu u susret promenama, podstičući ih i inicirajući ih, a sve u cilju ostvarivanja humanijeg i tolerantnijeg društva.
Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine kao reprezentativno udruženje umetnika Vojvodine kroz svoje programe predstavlja stvaralaštvo svojih članova i omogućava da brojne nove ideje i poruke budu vidljivije, te lakše stignu kako do stručne tako i do široke publike. Svojim aktivnostima, projektima i izložbama promoviše i afirmiše umetničke napore svojih članova, a saradnjama koje ostvaruje sa drugim udruženjima, umetnicima i stručnjacima iz Srbije, regiona Jugoistočne Evrope i sveta podstiče umrežavanje i aktivniji dijalog različitih kulturnih prostora. Podržava organizaciju i realizaciju zajedničkih i reciprocitetnnih projekte, razmene izložbi i sl. Svi članovi udruženja imaju mogućnost da svoju produkciju predstave kako preko samostalnih izložbi i prezentacija, tako i preko kolektivnih i koncepcijski osmišljenih projekata. Posebno mesto u programu SULUV-a ima Godišnja izložba članova udruženja koja sumira njihov jednogodišnji rad i prezentuje najnoviju umetničku produkciju ostvarenu kroz različite medije i njihovu kombinaciju. Ova manifestacija ima dugu tradiciju, što potvrđuje činjenica da se organizuje već šezdesetsedmi put. Sa manjim prekidima koji su usledili iz objektivnih razloga ona kontinuirano traje i postoji koliko i samo Udrženje.
U sadašnjem trenutku u Srbiji ponovo se ukazala potreba za kolektivnim revijalnim izložbama, tj. širem i sveobuhvatnijem sagledavanju novih procesa unutar savremene umetničke scene, kao i za dijalogom pojedinačnih, subjektivnih umetničkih postupaka i njihovim dinamičnijim relacijama. Tako se mnoge ukinute manifestacije, ponovo pokreću ili osnivaju nove. Mnoge su prošle kroz period restruktuiranja, te pretrpele formalne ali i suštinske promene.
Era novih tehnologija, interneta i mogućnosti on line komunikacija i prezentacija otvorila je novo polje koje ubrzava i umnožava informacije ali i manipuliše njima. Čini se da sve to nije dovoljno, te nije moglo da potisne javno galerijsko predstavljanje koje na direktniji i suštinskiji način omogućava sagledavanje i dedukciju umetničkih istraživanja, od kojih je mnogima potrebna interakcija sa publikom kao i dijalog sa drugim i drugačijim postupcima. Ovakav način prezentacije uspostavlja svoje kriterijume za praćenje i razumevanje umetničkog procesa i njegove krajnje realizacije. Ova realizacija često zahteva određene tehničke i prostorne uslove kako bi na najoptimalniji način bila u službi prvobitne umetnikove ideje.
Koncepcijski osmišljene grupne izložbe kao i one revijalne, danas, postaju sve aktuelnije, te ova Godišnja izložba SULUV-a ima poseban značaj kako u pravcu sagledavanja situacije na umetničkoj sceni i uočavanja njenih novih tendencija, tako i na afirmaciji pojedinačnih umetničkih iskaza i plastičkih koncepata. Na ovogodišnjoj 67. Godišnjoj izložbi predstaviće se sledeći umetnici/ce:
Dragan Jankov, Juliana Kiš, Danilo Vuksanović, Miloš Vasiljević, Silvia Gladić, Sonja Bojanić, Marija Jevtić Dajić, Nataša Panian, Dunja Branovački, Biljana Jevtić, Slobodan Bodulić, Borislav Nikolić, Saša Vasiljević, Milana Simić, Miroslav Savkov, Tijana Holpert, Jasna Gulan Ružić, Milan Živanović, Georg Redžek, Lili Bunyik-Eros, Isidora Čoban Bogdanović, Đorđe Beara, Vlado Njaradi, Predrag Kovačić, Danijel Babić, Igor Smiljanić, Milijana Jovanović, Ljiljana Vojvodić, Milorad Stepanov, Ivana Mali Vukelić, Nebojša Milijašević, Jelena Kovačević Vorgučin, Monika Sigeti, Vladimir Ilić, Konstantinos Petrović, Nenad Bogdanović, Dejan Krstić, Rade Tepavčević, Maja Erdeljanin, Sanja Žigić, Dušan Savković, Mirjana Blagojev, Rudolf Brkić, Rastko Stefanović, Sara Masnikosa, Jozef Klaćik, Alena Klaćikova, Bojan Kiridžić, Dejan Živković, Andreja Baćo Vasiljević, Marko Milović, Sanja Radusin Smiljanić, Luka Drljan, Dobro Marić, Vanja Subotić, Jelena Badnjevac Ristić, Viktorija Zdravković, Ljubica Tucakov, Aleksandar Obrovski, Rastislav Škulec, Milica Bjelanović, Miloš Gavrilović, Adrienn Újházi
Izložba omogućava pogled na umetničku scenu i njene glavne tokove. Ona obuhvata različita medijska istraživanja i njihova ukrštanja u izbalansiranom i ravnopravnom odnosu. Tako se pored klasičnih umetničkih disciplina kao što su: slikarstvo, skulptura, crtež i grafika mogu videti: multimdijalna promišljanja, instalacije, objekti, video, fotografije, digitalni crteži, grafike i animacije, performansi.
Teme kojima se umetnici bave su različite i mnogobrojne. Kreću se u okvirima ekoloških, etičkih, egzistencijalnih, psiholoških, socioloških, političkih, umetničkih, i sl. Različite pojedinačne poetike i subjektivistički pristupi sličnim problemima omogućili su bogatstvo I raznolikost same izložbe. Takođe izložba je ostvarila bolji uvid u aktuelnu umetničku produkciju, ukazala na kompleksna umetnička istraživanja i približila atmosferu koja trenutno vlada umetničkom situacijom u Vojvodini i Srbiji. Ovakva izložbena postavka čini se da je umetničkim kritičarima, kustosima i stručnjacima, deo alata potrebnog za dešifrovanje novih umetnilkih kodova i bolje i preglednije sagledavanje dešavanja u okviru aktuelne umetničke scene, te upoznavanje kako sa njenim problemima, tako i sa inovativnim impulsima. Pomoću ovakve javne promocije, jednostavnije je uočiti i sa jasnijim kriterijumima izdvojiti one umetničke strategije koje vladaju univerzalnim jezikom i u sebi nose vitalističku snagu, spremnu na promene i pomeranja granica u oblasti umetničkih istraživanja i njihove prezentacije. Regionalno postaje univerzalno te kao takvo suštinski ravnopravno egzistira unutar internacionalnog kulturnog prostora, a formalno je još uvek neravnopravno, te slovi za periferno, slabo vidljivo. To dokazuju velike internacionalne umetničke manifestacije na kojima su umetnici iz Srbije, pa i oni iz cele Jugoistočne Evrope manje zastupljeni ili sasvim izostavljeni. Svakako su neravnopravno pozicionirani već zbog različitih finansijskih i organizacionih polazišta. No sve to ne umenjuje bogatstvo ideja i postupaka kao i spremnost na eksperiment mnogih pojedinačnih umetničkih praksi koje kreiraju umetnici iz Vojvodine i Srbije. 67. Godišnja izložba SULUV-a to i dokazuje. Upućena publici i stručnjacima ona ukazuje na spremnost umetnika za komunikaciju, interakciju i međusobnu saradnju.
[1] Artmix, Đermano Čelant, HESPERIAedu, Beograd, 2012.